Moguće velike uštede energije u porodičnim objektima

Mere energetske efikasnosti, poput izolacije zgrade uz promenu načina grejanja, mogu doneti velike uštede energije u porodičnim objektima, pokazuje iskustvo profesorke Mašinskog fakulteta u Beogradu Maje Todorović. Ona je, zahvaljujući merama energetske efikasnosti koje je primenila u svom domu, ostvarila znatne uštede energije i račune za struju u zimskom periodu smanjila za čak 70%. Prema njenim rečima, na tom putu treba svakako krenuti od izolacije zgrade i zamene stolarije, ali je za značajnije rezultate neophodno promeniti i način grejanja. Kako je istakla, najvažnije je da se za neki objekat pronađe pravo rešenje, jer je rešenja puno a svaki objekat je specifičan.

Sve je počelo pre oko 10 godina kada su koraci na rekonstrukciji porodične kuće, što se odvijalo, kako je za EurAktiv Srbija rekla Maja Todorović, u nekoliko faza. Prema njenim rečima, na kući, građenoj početkom 60-tih godina prošlog veka, urađena je dodatna spoljna termička izolacija zidova postavljanjem 5 centimetara stirodura dok je stolarija koja se sastojala od drvenih dvostrukih prozora, kompletno zamenjena. Urađena je i izolacija krova postavljanjem 20 centimetara mineralne vune. „Takvim zahvatom na samom omotaču uspeli smo da smanjimo potrebe za grejanjem za nekih 40-45%“, rekla je ona. Finalna potrebna energija za grejanje je tim merama smanjena sa 145 kilovatsati po kvadratnom meru (kW/m2) na 80 kWh/m2 godišnje, pokazla je analiza koju je pripremila Maja Todorović, profesorka na Katedri za termotehniku na Mašinskom fakultetu. Međutim, pošto su za grejanje i dalje korišćeni struja i drvo, troškovi nisu u većoj meri smanjeni, odnosno bili su manji za oko20 do 25%, ukazala je ona. Maja Todorović ističe da u svakom slučaju treba krenuti od izolacije zgrade, adaptacije krova i zamene prozora a da zatim treba pristupiti promenama u samim sistemima u kući, kako bi se ostvarile veće uštede.

Promena načina grejanja ključna

„Ono što je ključno a što je usledilo nakon saniranja same kuće jeste promena načina grejanja“, rekla je ona. Kako je istakla, kada se kuća dodatno izoluje i smanji potreba za grejanjem a sistem grejanja se tome ne prilagodi, odnosno ne reguliše tako da nema pregrevanja prostora, onda nema smanjenja ni potrošnje ni troškova. Ona je dodala da je dobro to što se u porodičnim kućama može iskoristiti postojeći sistem individualnog radijatorskog grejanja za smanjenje temperaturnog režima, odnosno snižavanje temperature vode u radijatorima. „Kada imate nisko temperaturno grejanje, onda dolazi u obzir i mogućnost da se izbaci kotao i stavi toplotna pumpa vazduh-voda ili neka geotermalna toplotna pumpa – zavisi od samog objekta i visine ulaganja“, istakla je Maja Todorović. Ona je ocenila da je za male rezidencijalne objekte vrlo povoljna toplotna pumpa vazduh-voda, za čiju ugradnju se i ona opredelila u svom domu. „Prelaskom na takav sistem grejanja znatno se štedi električna energija zato što je praktično iskorišćen jedan od obnovljivih izvora energije a to spoljašnji vazduh“, rekla je Maja Todorović.

Profesorka Mašinskog fakulteta je istakla da se pritom odlučila za toplotnu pumpu koja će ujedno grejati i sanitarnu toplu vodu tako da sada, umesto nekadašnjih bojlera, koristi jednu centralnu unutrašnju jedinicu sa rezervoarom od 170 litara vode, i za grejanje prostora i za toplu vodu. „Nova generacija toplotnih pumpi ima izuzetno naprednu automatiku i prati potrebe vašeg sistema grejanja ili tople vode tako da, što se tiče komfora i upotrebe, nemate nikakvu obavezu a troškovi su izuzetno smanjeni“, istakla je Maja Todorović.

Računi za struju manji za 70%

Kako je istakla, računi za struju u zimskom periodu za oko 120 kvadrata prostora koji je grejan, sveli su se na trećinu vrednosti iz vremena pre primene ovih mera za uštedu energije, a pokazalo se i da se uložena sredstva brže vraćaju. „Zimski računi su sada u proseku manji 70% prelaskom na toplotnu pumpu, a letnji računi za oko 30 do 35%“, rekla je ona i dodala da je, pošto je postavljena toplotna pumpa i zamenjena tri bojlera, u prošloj grejnoj sezoni uštedela 57% energije.

Maja Todorović je rekla da je, prema početnoj projekciji, očekivala da će računi biti prepolovljeni a da će se investicija koja nije mala, isplatiti za oko šest i po godina.

Izvor: Euractiv

Ostavite odgovor