Organizacija zemalja najpogođenijih klimatskim promenama

Zemlje najizloženije klimatskim promenama osnovale su 8. oktobra svoj klub V20 u pokušaju da pridobiju sredstva u svoju korist. U ovoj novoj organizaciji biće neke od najsiromašnijih zemalja, kojima je pomoć za borbu protiv klimatskih promena najpotrebnija, a ukupan broj stanovnka koje pokrivaju je 700 miliona, skoro dva puta više od SAD i Kanade zajedno. U isto vreme, prikupljanje 100 milijardi dolara za klimu ulazi u završnicu, ali se očekuje još nekoliko ključnih koraka, i na agendi je sastanka svetskih ministara finansija u Limi 9. oktobra.

Organizacija V20 direktan je odraz Grupe 20 najbojatijih zemalja na svetu, čiji ministri finansija su se 8. oktobra sastali u Limi gde se održavaju i skupštine Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke.

Ova organizacija još jedna je u nizu svetskih ekonomskih i diplomatskih organizacija G20 (velikih privreda), G7 (najvećih privreda), G24 (zemlje u razvoju), G5+1 (SAD, Francuska, Britanija, Kina i Rusija, plus Nemačka, u pregovorima o iranskom nuklearnom programu) i drugih. „Mi smo zemlje sa niskim i srednjim prihodima, manje razvijene, sušne, zemljouzi ili pak enklave, planinske teritorije, mala ostrva u razvoju“, navodi se u saopštenju objavljenom po formiranju grupe, kojom predsedava filipinski ministar finansija Sesar Purisima. „Okupljamo 700 miliona osoba, a ujedinjuje nas izloženost posledicama kliamtskih promena“, objašnjava se u saopštenju ove nove grupe.

Organizacija će istraživati mogućnost uspostavljanja mehanizma koji objedinjuje javno i privatni sektor kako bi se podelio rizik klimatskih promena, što bi bilo poput novog mehanizma osiguranja od klimatskih katastrofa.

Zvaničnica za klim u UN Kristijana Figeres pozdravila je uspostavljanje V20 i pozvala na „ambiciozno i brzo finansiranje“ z korist ovih zemalja.

Članovi V20 su Avganistan, Bangladeš, Barbados, Butan, Kostarika, Istočni Timor, Etiopija, Gana, Kenija; Kiribati, Madagaskar, Maldivi, Nepal; Filipini, Ruanda, Sveta Lucija, Tanzanija, Tuvalu, Vanuatu i Vijetnam.

Kako do 100 milijardi za klimu

Grupa je osnovana u trenutku kada ministri finansija sveta u Limi razmatraju načine finansiranja borbe protiv klimatskih promena, dva meseca uoči klimatske konferencije u Parizu COP21.

U glavnom gradu Perua ministri finansija bi mogli da ostvare napredak u prikupljanju očekivanih 100 milijardi dolara za klimu, od kojih je 62 milijarde obezbeđeno. Smatra se da bi mogli ruku zavući i u džepove razojnih banaka, što je put za koji se zalaže francuski ministar finansija Mišel Sapen, koji organizuje ručak sa klegom i Perua Alonsom Srgurom i ministrom inostranih poslova Francuske Loranom Fabijusom u prisustvu generalnog sekretara UN Ban Ki-Muna.

Francuska se nada da će pitanje 100 milijardi dolara godišnje pomoći siromašnim zemljama za borbu protiv klimatskih promena biiti rešeno pre svetske konferencije o klimi u Parizu. U tom kontekstu sve je veći pritisak na multilateralne razvojne banke poput Svetske banke, Evropske investicione banke i Afričke razvojne banke, da povećaju udeo zajmova namenjenih borbi protiv klimatskih promena. „To  je od velikog značaja jer oni, da tako kažemo, do sada nisu baš mnogo učinili“, ocenio je Sapen, a dan ranije to je rekao i državni sekretar SAD Džon Keri.

OECD su proračunale da je sakupljeno do kraja 2014. godine 61,8 milijardi dolara. Najveći deo je došao u bilateralnim aktivnostima zemalja – 23,1 milijardu, dok su 20,4% prikupili multilateralni akteri a 16,7% privatni sektor.

Ocena UN ali i nevladinih organizacija je da pored razvojnih banaka i pojedinačne države treba da povećaju napore. U EU 10-ak zemalja još nije iznelo detalje angažovanja.

Izvor: Euractiv

Ostavite odgovor