Toplana u Bajinoj Bašti možda prva u Srbiji na biomasu

U Evropi, posebno na severu, biomasa se uveliko koristi u daljinskom sistemu grejanja, dok u Srbiji za sada nijedna toplana ne koristi taj energent iako postoji veliki potencijal u drvnoj i poljoprivrednoj biomasi. Prvi koraci se čine na tom planu, a toplane koje bi prve mogle da pređu na biomasu mogle bi biti one u Bajinoj Bašti i Priboju. U prelasku na biomasu izazov u Srbiji predstavlja pre svega nedostatak sredstva na lokalu za ulaganja u takav sistem, ali postoji svest o prednostima biomase koja bi, pored povoljnijeg uticaja na životnu sredinu, smanjila izdatke za uvozne energente.

Opština Bajina Bašta planira da što pre sistem daljinskog grejanja prebaci na biomasu što bi joj obezbedilo održiv i isplativ sistem grejanja baziran na lokalnim resursima umesto na mazutu koji se uvozi,  ističe predsednik te opštine Radomir Filipović. „Bajina Bašta ozbiljno radi na tome da mazut što pre zameni biomasom, konkretno drvnom sečkom”, rekao je Filipović za Betu i EurAktiv i dodao da su za to pripremljeni studija i idejni projekat.

Prelaskom na biomasu iskoristili bi se lokalni resursi, smanjili troškovi s obzirom da se mazut uvozi, a građanima pružio komfor jer bi bilo moguće grejanje tokom celog dana, istakao je on i dodao da je sadašnji sistem grejanja neodrživ a da bi prelazak na biomasu trebalo da omogući da toplana više ne posluje sa gubitkom. “Biomasa će dolaziti sa terotorije opštine. Studija rađena u Srbiji je pokazala da kučevski kraj, Priboj i Bajina Bašta raspolažu sa najvećim potencijalom biomase”, rekao je Filipović koji se tokom studijskog putovanja, u organizaciji programa „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ Nemčke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ),  upoznao sa iskustvima Austrije i Slovenije u korišćenju biomase.

Prema idejnom projektu za Bajinu Baštu, prelazak lokalne toplane na biomasu koštao bi oko milion i po evra što obuhvata potuno novu opremu u kotlarnici i izgradnju dela cevovoda u dužini od oko 500 metara. Filipović je rekao da je prednost Bajine Bašte to što može da iskoristi postojeću infrastrukturu, navodeći da u jednoj od dve kotlarnice u gradu ima dovoljno prostora da se postavi kotao za biomasu.

Sredstva izazov, pilot projekat u 2016.

Međutim, kako je prelazak sistema na biomasu velika investicija iako Nemačka razvojna banka daje povoljne zajmove za to, opština za sada planira da iz sopstvenih sredstava finansira pilot projekat koji bi omogućio uvid u efekte prelaska velikog sistema u gradu na biomasu sa mazuta, rekao je on. Pilot projekat bi trebalo da se sprovede naredne godine na jednom od dva kotla od po 700 KW u mesnoj zajednici Kostejevići u čijem sistemu grejanja je oko 30 korisnika, škola i ambulantna.On je dodao da ostaje da se vidi kako da se zatvori finansijska konstrukciju za prelazak celokupnog sistema na biomasu u Bajinoj Bašti ali je istakao da se neće odustati od toga. “U svakom slučaju, Bajina Bašta ide ka prelasku na biomasu. Tu povratka nema. Ili ćemo preći na biomasu ili ćemo biti u ogromnom problemu, jednostavno ovakav sistem nije održiv iako u ovom trenutku cena mazuta na svetkom tržištu pada”, rekao je on.

Prema njegovim rečima, smanjenje troškova grejanja omogućilo bi da se deo sredstava preusmeri na proširenje mreže, što bi za posledicu imalo i mogućnost snižavanja cene grejanja. Bajina Bašta bi time postala prva opština koja koristi biomasu u sistemu daljinskog grejanja, a Filipović je istakao da se neće ugroziti sadašnji sistem, odnosno da će se zadržati kotao na mazut kao rezervni izvor koji bi se koristio u slučaju potrebe. Kako je rekao rukovodilac komponente Snabdevanje bioasom u GIZ-ovom projektu Rajner Šelhas (Rainer Schellhaas), mogućnošću prelaksa na biomasu aktivno se bavi osam toplana u Srbiji.

Drvna sečka se sastoji od mašinski usitnjenih komada šumskog drveta ili ostataka od industrijske prerade drveta. Za biomasu se može iskoristiti manje kvalitetno drvo, drvni ostaci i ostaci od obrade dveta pri kojoj i do 60% odlazi u rastur.

Selo koje koristi isključivo zelenu energiju

Iskustva Slovenije i Austrije sa biomasom, u koja je mogla da se uveri grupa predstavnika lokalnih samouprava, šumskih gazdinstava, preduzeća Srbija šume i resornih institucija tokom studijskog putovanja, pokazalo je da je upotreba biomase, osim povoljnih ekoloških efekata, isplativa. U slovenačkoj opštini Preddvor kod Kranja, koja obuhvata 14 sela sa ukupno oko 3.500 stanovnika, svi opštinski objekti koriste energiju iz obnovljivih izvora, uključujući energiju iz solarnih panela i mini hidrocentrala. Institucije kao i deo meštana priključeni su i na toplanu na biomasu. Kako ističu u lokalnoj samoupravi, dugoročno gledano pored biomase drugi energent im nije potreban, opšto 73% površine opštine čini šuma. „To je 100% zelena energije”, rekao je savetnik u Opštini Preddvor Primož Bergant i dodao da je „ekološki gledano, ciklus zatvoren“ jer se emisija uglejn-dioksid prilikom spaljivnja biomase nadoknađuje time što ga drvo apsorbuje tokom rasta.

Toplana na biomasu u Preddvoru bila je jedan od četiri pilot projekta u Sloveniji a prva grejna sezona sa tim energentom 2001/2002. Toplana ima kotao kapaciteta 2,5 megavata (MW), može da koristi i vlažniju sečku, a greje oko 400 kuća. Bregant je rekao da od 2002. nije bilo prekida u snabdevanju i da je cena nešto povoljnija nego kod tradicionalnih energenata. Upravnik toplane Peter Muri je rekao da bioenergana obezbedjuje i sanitarnu toplu vodu, a da je porodičnoj kući godišnje za grejanje i toplu vodu potrebno oko 1.300 evra. Najveći deo sredstava za prelazak na biomasu, oko 60%, obezbeđen je iz različitih fondova, opština je dala oko 3%, a ostatak je finansiran i iz nekomercijalnih kredita.

U Austriji se biomasa takođe koristi za grejanja, u toj zemlji očekuju i da će početi da se proizvodi struja od biomase, odnosno gasa od drveta koji se već proizvodi, ali problem predstavljaju različiti lokalni propisi.

Logistički centri za biomasu

U Austriji postoje logistički i trgovački centri za biomasu, a jedan od najvećih se nalazi u Leobenu, u centralnom delu zemlje. U njemu se godišnje proizvodi 40.000 kubika sečke visokog kvaliteta koja je pogodnija za male sistema, i 60.000 kubika sečke od drvnih otpadaka i sporednih proizvoda. Polovina kupaca su građani a polovina kompanije. Centrom upravlja Asocijacija vlasnika šuma koja ima više od 14.000 članova, uglavnom malih poljoprivrednika, rekao je predstavnik tog udruženja Martin Garber. U Austriji sečka košta 60 evra po atrotoni, koja označava težinu apsolutno suvog drveta, a sa uslugom isporuke toplani tona dostiže 85 evra. U Srbiji u kojoj se ne koristi atrotona, tona sečke košta između 35 i 40 evra, slično kao i u Sloveniji, gde košta 40 evra.

U Srbiji uz podršku GIZ-ovog projekta za razvoj tržišta biomase postoje planovi da se takvi centri razviju. Projekat je u fazi izrade studija izvodljivost a očekuje se da takvi centri počnu sa radom krajem 2016. Tokom posete Austriji i Sloveniji, koju je organizovao GIZ programa „Razvoja održivog tržišta bioenergije u Srbiji“, grupa predstavnika lokalnih samouprava, šumskih gazdinstava i preduzeća Srbija šume i resornih institucija posetili su i sajam šumarstva i šumske opreme i mehanizacije Austrofoma koja se održava svake četiri godine.

Ostavite odgovor